Svetska baština Uneska

• Put do manastira Studenice vodi kroz Ibarsku «Dolinu vekova» u kojoj je nekada bilo jezgro srednjovekovne srpske države Raške.
  
• Veliki župan Stefan Nemanja(1171-1196), utemeljivač pomenute nezavisne države Raške i rodonačelnik moćne dinastije Nemanjića (1169-1196), podigao je Bogorodičinu crkvu, svoju zadužbinu, pre više od osam vekova. U njoj počiva, ne kao vladar, već kao skromni monah,svetac Simeon, sa svojom ženom, monahinjom Anastasijom i njihovim sinovima, Vukanom i Stefanom (Prvovenčanim).
  
• Bogorodičina crkva u Studenici sagrađena je u poslednje dve decenije 12. veka. Jedan je od najlepših spomenika Raške graditeljske škole i istovremeno najugledniji među srpskim manastirima. Njena raskošna skulpturalna plastika u belom radočelskom mermeru ima romansko-vizantijske odlike, a veličanstveno freskoslikarstvo oličeno u raspeću privlači turiste, te moderne hodočasnike, da se oko nje skupljaju i da joj se dive.
  
• Godine 1986., u kojoj je proslavljala osam punih vekova svog postojanja, Studenica je upisana u listu svetske baštine UNESCO-a kao spomenik univerzalne vrednosti. 

ISPOSNICA sv.SAVE

• Na osmom kilometru od manastira, na obroncima Radočela, nalazi se glatka litica na visini od oko 1000m. U nju je uklesana i nadgrađena na već postojeće pećine, nad ponorom dubokim nekoliko stotina metara, isposnica u kojoj je Sv.Sava, u osami, pisao Studenički tipik i Žitije sv. Simeona Nemanje. Isposnička kula pregrađena je vodoravno na tri sprata, do nje vodi uklesan kameni most i proširena terasa. U kompleksu isposnice nalazi se i mala crkvica sv. Đorđa kao i grobnica monaha Gavrila. Još iz vremena kada je tu boravio sv.Sava nalazi se tzv. Savino korito - kameno bure u koje se iz stene skuplja čista i sveža voda. Uređujući ovo mesto gde se gnezde orlovi i vlada vekovni mir, nije se mislilo na vreme. Ono se nije merilo ni danima ni godinama. Za sve što je svojom rukom napravio velikoshimnik Gavrilo, po nekom svom monaškom računanju, smerno i skromno je uklesao u steni: «Rađeno u 20. veku». Ledenog decembarskog dana 1986. godine, ostareli monah Gavrilo, duboko zašao u devetu deceniju, nije mogao bez vatre. Varnica iz peći izazvala je strahovit požar, jer je u isposnici bili puno zejtina za kandila i jelo, kao i puno papira, pisama i verskih knjiga. Zbog nepristupačnog usijanog stenja koje je gorelo neprekidno pet punih dana, sve je izgorelo. I monah Gavrilo. Kasnije je isposnica očišćena od tragova požara i obnovljena je pod budnim nadzorom stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije.